ИГОР ПАНТОВИЋ

Сине мој, надо моја, прошло је пола године од када те нема, а сваки дан се питам ЗАШТО? С тобом је отишао дио мене који се никада више неће вратити. Твој поглед је говорио више од ријечи, твоја присутност била ми је утјеха. И сада, када те нема, све је изгубило смисао, боју, завук. Ништа није исто. Почивај у миру Божијем. Ја те носим у срцу, док не дође дан када ћемо се поново срести. Породица ће тога дана у 10 часова посјетити његову вјечну кућу.