ХЕЛЕНА

Колико недостајеш све ријечи свијета никада неће бити довољне да опишу тугу и празнину. Стално очекивање да ћеш се појавити, загрлити нас и рећи да је ово био ружан сан и да си ту да будемо срећни као некад. Недостајеш твом Бодину који утакмице посвећује теби, који сваку ноћ тражи најсјајнију звијезду и каже да си то ти. Марија чува све твоје успомене, тугује тихо, па те у сну дозива да се играте. Када сан постане јава, њена тренутна срећа постаје најболнији јецај. Теткино сунце насмијано, твој глас је стално ту и ово срце више никада неће куцати исто без тебе. Заувијек си у нашим мислима и срцима.