ГРУЈИЦА РАДОВИЋ

Мрки, Негдје сам прочитао да највише стежу срце загрљаји оних којих смо остали жељни. Данас, када се навршава три године како смо остали без тебе, опет ме та мисао подсјећа што смо изгубили твојим одласком. Тврд ослонац, безусловну подршку и ведрост која је разгонила све животне недаће. Као и до сада, наставићемо да његујемо сјећање на твој ведар лик, а празнину која је остала испуњавамо успоменама на љубав којом си нас обасипао. Сањао сам и још сањам Тебе су ми пуни снови Забораву ја те не дам Опет ме у снове зови.