ГРУЈИЦА ПЕРИШИЋ

Тајо, мој анђеле чувару, необично ми је јутро кад не чујем твоје "Добро јутро њањо" без твог пољупца, загрљаја, осмјеха, подршке, топлине. Увјек си присутан, звала сам те кад је било тешко и ти си се одазивао. Сјећање на тебе не постоји. Ти си ваздух који дишемо (сад у мени куцају два срца), сваки корак који направим, свака одлука коју донесем, дио си свега што сам данас. Ту си био да видиш Матеу како расте и њој си као и мени пружио љубав и уљепшао д‌јетињство. Најљепши дар који си ми оставио је тај што си ме научио да волим, да у људима тражим добро, да волим свој завичај. Остаћу твоја кћерка на коју ћеш бити поносан колико сам и ја поносна што сам имала тебе као оца. Све може проћи, али љубав коју имам никад. Хвала ти на свему и волим те. Нека твоја племенита и честита душа почива у миру, а нама ће кроз живот твоје име сва врата да отвара.