ГОРАНА

Сузама ти, брате, пишем ово писмо које нећеш прочитати и рођендан први пут ти сестра неће честитати. Само ти сузе и свијеће могу даривати. Родитељи наши мили, мјесто брата и сестара они ће те загрлити и за нас пољубити. Чекала сам те свих ових дана на вратима као некада. Вазда си ми долазио и сестру обилазио. Али ништа од чекања, само успомене и велике болне ране. У болу и радости, први си ми вазда био. Како си се веселио, само ти си то умио. Је ли се Стевица, срећа твоја најстарија обрадовао када те је угледао? Је ли рукице раширио, да ти их стави око врата? Је ли повикао, благо мени, ево ми је дошао тата. Брате, волим те. Престаћу да Вас волим, престаћу да Вас желим, престаћу да Вам се дивим, кад не будем међу живим.