Прошло је 40 дана откако си нас напустио, а нама се чини као да је прошла читава вјечност. Не зато што вријеме брише оно што смо имали, већ зато што је сваки дан без тебе предуг. Био си срце наше породице, наша сигурност, наше добро и наше најљепше "заједно". Био си оличење поштења, доброте и љубави. Човјек великог срце, који је знао да обичан дан претвори у лијепу успомену. Недостају нам наше филмске вечери, камповања, рибарења, разговори, и све оне мале свакодневне ствари које су наш живот чиниле посебним. Данас нам остају успомене, фотографије и безброј тренутака којима се враћамо када нам највише недостајеш. И колико год да боли, захвални смо за сваки дан, сваки осмијех и сву љубав коју смо дијелили са тобом. Кажу да вријеме лијечи, али ми не желимо да излијечи оно што је било наше. Желимо само да научимо живјети са празнином коју си оставио. Јер ти си био дио нашег живота. Ти си био срце наше породице. А, данас, заједно са тобом, у нашим мислима и срцима је и наш вољени Срђан, чију годишњицу смрти обиљежавамо, којег се исто тако са љубављу и тугом сјећамо. Почивајте у миру наши вољени. Никада нећете бити заборављени. Нека вас Господ обојицу загрли у Царству небеском, нека вам подари вјечни мир, а нама снагу да вас носимо у срцима.