ГОРАНУ ЈАНИЧИЋУ

Осамнаест мјесеци од када те нема, а ми и даље не прихватамо... jош увијек се надамо да ћеш однекуда доћи. Вријеме без тебе је као вјечност. У мору ријечи тешко је наћи оне праве и описати како нам је. Живимо од успомена на тебе и на све тренутке нашег заједничког живота. Али наша срца ће и даље куцати за тебе и ти ћеш живјети у њима све до неког поновног сусрета у вјечности. Данас ћемо посјетити твоју вјечну кућу, донијети цвијеће и залити га сузама, запалити свијећу и тако кад год будемо могли. А ти ћеш и даље спавати вјечним сном на небеским јастуцима, далеко од нас с анђелима Божијим.