ГОРАН ЈАНИЧИЋ

Вријеме пролази а ти све више болиш... Боли ова тишина и огромна празнина без твог присуства. Тужни су ови дани без тебе, вољени наш тајо. Ужељели смо се твога гласа, твог осмијеха и топлог загрљаја. Твоје срце је престало да куца, али наша срца куцају за тебе сваког дана. Дубоко си се настанио у њима а ту заборав не залази, са нама си и тако ће бити док смо живи. Постојиш у свакој сузи која кане у сваком трену кад ти име изговоримо. НЕДОСТАЈЕШ... Нека те у тишини вјечног мира прати наша љубав јача од времена и заборава.