15.9.2006–15.9.2026.
ГОРАН БРНОВИЋ
Двадесет година од дана када нас је зла судбина немилосрдно раздвојила и у секунди одузела оно највредније што смо имали – тебе, нашег вољеног сина и брата. Вријеме је однијело дане, али није могло однијети тебе. Био си свјетлост нашег дома, снага наших корака, радост наших дана. Још увијек те очекујемо у свакој лијепој вијести, у сваком породичном окупљању, у сваком тренутку када би твоје присуство све учинило потпуним. Хвала ти што си нас научио шта значи истинска љубав, оданост и жртва, научио живјети за вољене. Хвала ти што си, заувијек остао наш водич, наш анђео и наша снага. Мирно спавај наш једини, нека ти душа почива у рају, а твоје име нека се помиње с љубављу и поносом докле нас има. Воле те,
МАЈКА, ОТАЦ и СЕСТРА са породицом
