ГОРАН Бранков РАДУЛОВИЋ

Година је прошла без тебе, а мени се чини као да је вријеме стало оног дана када си отишао. Тишина је гласнија него икад, а празнина у срцу све дубља. Нема дана да те се не сјетим, да не пожелим да још једном чујем твој глас или видим твој осмијех. Сузе саме долазе, али и љубав која никад неће престати. Живим са надом да ћемо се једног дана поново срести.