ГОРАН Бранков РАДУЛОВИЋ

Вријеме односи дане, аи не и успомене и љубав која остаје заувијек. Био си ми више од брата – био си моја снага, мој ослонац,к моје уточиште. Прије 25 г. кад смо остали без нашег Мија, ти си био тај који ме је подигао и који ми је дао снагу да наставим даље. Учио си ме да будем јака чак и кад сам мислила да то не могу. Тешко сам поднијела и мајчин одлазак а онда си и ти отишао... оставио тишину која боли више од било којих ријечи. Недостаје твој глас, твој загрљај, твоја снага којом си ме чувао од свега. Знам да ме негдје гледаш и да би желио да наставим даље, храбро, као што си увијек вјеровао да могу. И хоћу. Због тебе. Заувијек у мом срцу.