ГОРАН Бранка РАДУЛОВИЋ
Око моје... Прошла је година дана, а бол не пролази, само се утиша да би опет јаче забољела. Некад нијесам могла замислити дан без твог гласа, а сада учим живјети у тишини без тебе... Фалиш ми у свему у сваком јутру , у свакој вечери, у сваком тренутку кад ми највише требаш.Срце те тражи душа дозива. Како ти је тамо горе, не знам, али знам да је овдје без тебе превише болно.До неког новог сусрета, гдје те више никада нећу пустити.
Ожалошћени: твоја ћерка ИЋКА
