ГОЈКО ЂУРИШИЋ

И глас мог оца остаје заглављен у мом уму, упркос његовом одсуству. И његове најљепше црте лица остају у мојим очима. И ако их је земља прекрила. Његово срце остаје најљубазније срце...И ако је престало куцати.