ФИЛИПА Марковог ВУЈОВИЋА

Довољно дугих 40 дана да схватим да не постоје ријечи у које могу стати сва осјећања и које могу описати колико ми недостајеш, али и 40 буђења која доносе болно подсјећање да те више не могу загрлити и осјетити сву топлину твоје љубави. Са тобом је заувијек отишао и дио мене, онај раздрагани и д‌јетињи дио чији губитак само смрт родитеља може изазвати. И поред тога, са мном си у свему, у свакој мисли, ријечи, послу, поступку или намјери, уз стално подсјећање на све оно племенито и часно чему си ме учио. Хвала ти за све - за васпитање, љубав, пажњу, стрпљење, за сваку животну лекцију, савјет и наук како да покушам да пратим твоје стопе и будем оно што је најтеже у овом тегобном свијету - човјек. И баш због тога сам ти се дивио, због лакоће са којом си успијевао да будеш човјек у неријетко тешким животним околностима. Ако су д‌јеца заиста овоземаљски траг родитеља као што кажу, трудићу се и даље да твој траг одише човјештвом, човјече највећег племенитог срца. Почивај у миру вољени мој оче.