ФИЋО

Пролазе дани и ноћи а ја гледам да нам нећеш доћи сам са собом сада причам нема више мога Фића нема моје младости, поноса узданице перјанице десне руке а спопале су ме веље ране па и муке ја сам тебе особио колико сам те ја волио а љубав коју си мени пружао до краја мог живота сам ти захвалан. За тобом носићу бол и тугу до смрти. Нека ти душа почива у земаљском и небеском рају.