ФАРКО ПАНТОВИЋ

Вријеме не лијечи ране Дака, оно их само претвори у дио човјека, у тиху чежњу, у тихе ожиљке које носим испод сваког осмијеха. Шест мјесеци је прошло откако си отишао, а ја још увијек осјећам твој траг у сваком дану, у свакој мисли. Иако те не видим, осјећам те, у свакој успомени која ме враћа теби, у свакој њеној бризи коју више нема ко да ми скине са рамена. Још увијек живим између туге што те нема и захвалности што сам дијелила живот са тобом.