Душку Вуковићу

Прошло је четрдесет дана откако си отишао Дуле, а тишина без тебе постаје све гласнија. Недостајеш у сваком разговору, у сваком окупљању, у свакој успомени која нас подсјети на тебе. У срцима те носимо као неизбрисив траг љубави и доброте, јер они који су вољени не одлазе заувијек. Остају кроз сјећања, кроз ријечи и кроз сузе које говоре колико си нам значио. Заувијек вољен, никад заборављен.