ДУШКО ЈОВАНОВИЋ

Двадесет једна година је прошла, а још увијек чекамо правду. Твој глас, иако ућуткан мецима, није утишан — наставио је да живи у свим словима која се пишу без страха, у свим истинама које и даље дирају тамо гдје боли. Настављамо оно што си започео. Боримо се против ћутања, против пријетњи, против заборава. Знамо да се правда споро враћа, али вјерујемо — као што си и ти вјеровао — да се никад не изгуби. Сјећање на тебе није само туга — оно је наш путоказ. Оно нас обавезује. Нисмо заборавили. И нећемо.