ДУШКО ДАКИЋ

Четрдесет дана без тебе тајо, Кажу да живот иде даље али ја још увјек тражим твој лик у сваком дану, твој громки глас у тишини и твоју руку онда кад ми је најпотребнија. Нема дана да не помислим на тебе, да не пожелим да те загрлим и да ти кажем колико ми недостајеш. Био си много више од оца. Био си моја снага моје уточиште, мој ослонац кроз живот. Док си био ту све је било лакше сигурније и љепше. Одласком си понио и дио мене који никад више неће бити исти. Недостајеш ми у сваком кораку у свакој радости коју бих прво са тобом подијелила и у свакој тузи коју си знао да олакшаш само једним погледом. Постоје ране које вријеме не лијечи, а моја је твој прерани одлазак тајо. Вољела сам те више него што ријечи могу описати, а недостајаћеш ми више него што срце може поднијети.