Прошло је четрдесет дана од кад нас је напустио наш вољени
ДУШКО ДАКИЋ
Дуле наш, Дани пролазе, а ни један без помисли на тебе. Живио си достојанствено, оставивши неизбрисиви траг часног живота и доброте која се не заборавља. Пуно недостајеш, јер си био најбољи брат, ујак и шура. Срца не говоре, али ће у себи да те носе, чувају и памте, док год куцају. Поносни на тебе.
Твоји: сестра ДРАГИЦА, зет ЗОРАН, сестрић ПАВЛЕ и сестричина ЛАНА