ДУШКО БРКОВИЋ

Драги тата, покушавам да нађем праве ријечи којима бих описала како душа пати и колики је бол који осјећам. Био си више од оца, наша сигурност, снага и безусловна љубав. Хвала ти за сваки осмијех и загрљај који ћемо вјечно памтити. Живиш у свакој нашој причи, с нама си у свакој нашој сузи. Чуваћемо те у свакој успомени коју си нам подарио.