ДУШКО БРКОВИЋ

Смрт твоја оставља бол коју нико не може измијенити а љубав оставља сјећање које нико не може узети. Одлазиш изненада!!! Остављаш ме на прагу нашег дома а да мислим доћи ћеш ми опет као много пута кад си одлазио. Али овај пут заувијек ме остави. Оставио си ме ђе си са сузом у оку и топлим загрљајем сријетао Жељка и Кристину из даљине. Твоје срце није издржало да их дочекаш овај пут. Снежа и Слађа кад долазе и унучад коју си неизмјерно волио. Њихови погледи с врата оду ка твојој слици. Опрости што не могу бити јака али морам ради наше дјеце. Ја ћу Душко колико могнем и имаднем снаге чувати оно што смо заједно стварали. Почивај у миру моја највећа подршко у мом животу.