ДУШКО БРКОВИЋ

Прошло је 40 дана откако те нема тата, и сваки дан ме подсјећа на то колико си био важан у мом животу. Иако те више не видим, осјећам твоје присуство у сваком тренутку, у свакој мисли и у сваком кораку који направим. Недостаје ми све што си био. Недостаје ми твој осмијех који је увијек могао отјерати и најтежи дан. Недостају ми твоје приче које су биле препуне мудрости и љубави, твоје руке које су ме увијек чувале и твој глас који ми је био водич кроз живот. Почивај у миру, мој тата. Волим те.