ДУШКО БРКОВИЋ

Драги мој тата, вријеме пролази ал ниједан без тебе, вријеме не лијечи ране саом их повећава, био си нам подршка у свему. Нема те ал има око нас, и у нашим рањеним душама и срцу. Ти ниси нестао за нас, ти си само мирним сном заспао. Твоја слика ведра и насмијана прати сваки наш покрет. Твојим стазама ћемо ходати. У Богу је правда, а у нам вјечни бол.