Прошло је вријеме које се броји данима и годинама, али не и бол због вашег одласка. Кроз живот сте ишли заједно, као браћа која су дијелила и добро и лоше, ослањајући се један на другога и остављајући иза себе примјер љубави, поштовања и породичне слоге. Кажу да вријеме лијечи све, али оно не може умањити тугу, нити избрисати успомене. Што више пролази, све више осјећамо колико нам недостајете. Недостају нам ваши гласови, савјети, подршка и она топлина којом сте окупљали породицу. Остали су тренуци које памтимо, ријечи које носимо кроз живот и љубав која не пролази. Остала је празнина коју нико не може испунити, али и неизмјеран понос што смо вас имали. Све што сте били и све што сте нам оставили у аманет живи у нама и кроз нас. Док год траје наше сјећање, трајаћете и ви. У нашим срцима заузимате мјесто које нико не може замијенити, а у нашим молитвама остајете заувијек. Са тугом која не пролази, поносом што смо били ваши и љубављу која никада неће престати.