Четрдесет дана од смрти мог оца
ДУШКА БРКОВИЋА
Бол за тобом не мјери се ријечима и временом што пролази већ празнином која је остала твојим одласком. Био си свјетлост око које смо се сви окупљали, моје уточиште, снага и топлина. У сваком мом ћутању се чујеш, у свакој мојој причи живиш, у откуцају срца мога много болиш. Док постојим увијек ћеш бити дио мене. Почивај у миру, вољени оче наш.
Твоји: ћерка СЛАЂАНА, зет МИЛАН и унука ЈЕЛЕНА МИЊИЋ