ДУШКА

Прошло је шест мјесеци откако те нема, мој Дујо. Туга не пролази. Тишина без тебе постаје све гласнија. Сјећања не блиједе само боле. Још увијек разговорама са тобом у мислима, још увијек чекам да ми се јавиш у сну. Били смо раздвојени, живот нас је водио на различите стране. Нисмо дијелили свакодневицу али ни раздаљина ни тишина нису могли да избришу оно што си и био. Био си мој брат и даље те волим исто ако не и више. Твоје мјесто у мом срцу нико никада неће заузети. Надам се да си негдје гдје нема боли, гдје постоји мир и свјетлост. Почивај у миру, мој брате. Волим те.