ДУШАНКА Раткова ШЋЕПАНОВИЋ

Мајко, прођоше године, а мени се чини као један трептај ока. Вријеме пролази, али не умањује бол нити брише успомене. Колико би било лијепо да си данас са нама, да уживаш са својим унуцима, да дијелиш њихове осмијехе и одрастање. Али судбина је имала другчији план - узела је оно најбоље и претворила те у свог анђела. Нека ти је вјечни мир поред оца.. Загрли ми и брата који је прерано отишао у твој загрљај. Вјерујемо да сте поново заједно, тамо гд‌је нема бола, већ само љубави и вјечног мира. Заувијек ћеш живјети у нашим срцима.