ДУШАНКА Р. ШЋЕПАНОВИЋ

Прошло је десет година од како нас је изненада напустила. Вријеме пролази, али бол остаје - боли одсуство, боле растанци, боле ране које никада нијесу зарасле. Највише боли мајчина љубав коју нико не може замијенити. Отишла си тихо, онако како си и живјела - достојанствено, ненаметљиво с пуно љубави за све нас. Остаје жал што нијеси дочекала први плач, први осмјех, прве кораке, својих унучића. С поносом ћемо им причати о баки. Твоја љубав нас води, твој лик нас прати. У срцима живимо заједно.