ДУШАНКЕ М. ПЕТРУШИЋ

Четрдесети је дан од смрти оне која нам је живот обиљежила радошћу и добротом и била чврст ослонац у свим животним ситуацијама. Користимо прилику да се још једном захвалимо свима на масовном присуству сахрани и изјављеним саучешћима лично, путем телеграма, телефонским позивом, СМС поруком или на било који други начин. Хвала љекарима и медицинском особљу болница у Шавнику, Никшићу, Брезовику и Подгорици који је лијечише током њене дуге болести. Нека је благословена свака рука која је и кап воде јој додала. И оно што је на почетку и прије свега. Хвала високопреосвећеном митрополиту црногорско-приморском Јоаникију, свештенству и монаштву наше свете Српске православне цркве који својим заупокојеним обредом посебно обрадоваше душу наше Душанке. Свима се на добро враћало. Драга наша, Четрдесет дана одјекује празнина настала твојим одласком. Последњи дани били су агонија и за тебе и за нас. Свим срцем надали смо се неком чуду, да ће ти бити боље, да ћеш оздравити. Није се дало, ову битку смо изгубили. Данас не плачемо јер вјерујемо да си одморила од свега. Дуго ће нам требати да схватимо да више нећемо угледати твоје лице, да нас неће сачекати твој осмијех. Недостајаће нам твоја њежност, топлина којом си кућу испуњавала, твој оброк... твоје све. И никад се нећемо навићи, бићеш ту невидљива, нечујна, чувамо твоју слику у глави, у срцу, у оку... Колико пута те видимо како стојиш на вратима наше куће и среташ нас огрнута сунцем, колико пута се окренемо да те видимо како нас сјетна испраћаш и машеш са терасе. И није ово задњи поздрав, нити ће икада бити, јер знамо и вјерујемо да твој прелазак преко оне камене међе није нестајање већ капија новог живота. Молимо Господа да те помене у царству своме, да прими наше молитве и награди ти душу спасењем. Четрдесетодневни помен одржаћемо у суботу, 5. новембра у 10 сати, у кругу породице и родбине.