ДУШАН РАЈКОВИЋ

Зар већ да се растанемо, Дуле наш? А тек смо почели да живимо, планирамо, да се радујемо животу... Не стигосмо Дуле ни да кумујемо, мислили смо имамо времена. Куме наш несуђени, ништа неће бити исто без тебе. Ранио си нас дубоко, тешко да ће ова рана зарасти. Али, живјећемо од сјећања на све наше заједничке тренутке којих ћемо се радо сјећати.