Драги наш деда,
ДУШАН МУСИЋ
Како у овом тешком тренутку, кад се срце стеже, а у души остаје празнина, наћи ријечи којим би описали колико си нам значио. Хвала ти на љубави, доброти, пажњи и племенитости коју си нам безрезервно пружао читавог свог живота. Био си нам као родитељ, пријатељ, подршка и ослонац, од нашег првог корака и изговорене ријечи, па све до данас. Најважније животне лекције учили смо од тебе. Учио си нас да требамо да будемо прије свега добри људи, поштени и умјерени у свему. А како да не будемо, наш добри деда. Кад смо све то могли видјети у теби - оличење људске доброте и племенитости био си ти. Тихо и мирно корачао си стазама живота, никад никоме на терет и бригу, а увијек достојанствен у свему што си радио. Хвала ти што си наше дјетињство обојао најведријим бојама и осмјесима, што си нас научио правим животним вриједностима и срце и душу напунио љубављу и топлином. За тебе последње не постоји, јер ће у нашим мислима и срцу заувијек живијети твој ведар лик, топао осмијех и очи пуне доброте и разумијевања. Хвала ти на свему, деда. Вољећемо те заувијек и чувати наљепше успомене на тебе. Путуј са анђелима и нека ти је вјенча слава.
Твоја унучад: МИЛИЦА, ПАВЛЕ, ДУШАН, АНЂЕЛА и МАТИЈА