ДУЛЕ

Четрдесет дана је откад си отишао, а мени се чини као вјечност. Вријеме не доноси заборав, нити умањује бол. Сваки дан носи твоје име, свака успомена враћа твој лик, а свака тишина колико недостајеш. Још увијек чекам да чујем твој глас, да угледан твој осмех и осјетим сигурност коју си уносио у мој живот. Тешко је прихватити да те нема, јер љубав коју смо дијелили не познаје крај. Остала је празнина коју нико не може испунити и туга коју ријечи не могу описати. Али остала је бескрајна љубав, захвалност за сваки заједнички тренутак и понос што сам била твоја супруга. Док год моје срце куца живјећеш у њему у мислима, молитвама и успоменама које вријеме не може избрисати. С љубављу и неизмерном тугом,