Дука

Ја тебе никада нијесам остављала, од рођења сам са тобом била, али ти сада остави мене да за тобом тугујем и сама чувам оно што смо заједно радили и створили. Само ја и ти знамо колико сам се борила да ти помогнем и олакшам бол у последње двије годиме од када је болест сломила твоју снагу, колико си бола претрпио и сакријо да ја не примијетим. До последњег минута сам се надала да ћеш бити добро, да ћеш изаћи из болнице, да ћеш се појавити на вратима и питати јеси ли намирила. Сада нека ти мама превија ране, Радосав и наш отац помогну да завршиш послове а ја ћу достојанствено туговати за вама до судњег дана и поновног загрљаја.