Дука

Неумољива судбина те прерано отргну из мог загрљаја и живота који смо заједно и неодвојиво живљели. Од рођења па до тужног 23 децембра, све смо проблеме заједно решавали, једно другом помагали, заједно се радовали, заједно туговали. Колико и ја си се радовао мојој ђеци, а највише радости у твоме тешком али часном животу су донијели Мецо, Окица и Бумбар твоји и моји унуци. Сада са мјеста ђе нема болести и бола заједно са анђелима се радуј што су твоји пилићи Светлана, Никола и Миго постали вриједни, частни и поштени људи. Из рајског врта посматрај како расту твоји Вајо, Ђоле и Матија, а Бранка и Данијела које нијеси одвајао од моје и твоје ђеце ће им причати да су имали најбољег ђеда Дуку, који их је безгранично волио. Мићо са којим си све ове године живио као с братом причаће им од доброти твога срца. Почивај у миру мој добри Дука а ја док дишем чуваћу те од заборава кроз најљепше успомене којих је безброј.