ДРАЖО сине
Не постоје ријечи којима се туга и бол коју осјећамо због твог прераног одласка могу исказати и бол у срцу дал си нам се намучио оне ноћи. Сине! Зар је морала зла судбина да те одведе тако рано? У сваком нашем дану у свакој нашој сузи и ријечи си Ти. Тешко је живјети са тугом, видјети те свуда, а нигдје Те нема. Како даље, како, сине? Почивај у миру, имаш и са ким. Ти си требао нас да испратиш, а не ми тебе. Умјесто веселе свадбе ми направили тужну, уплакану.
Твоји: тата ЗЛАТКО и мајка ВЕСНА
