ДРАШКО СТАНИШИЋ

Нема те да ме дочекаш, али те има у свему што радим и у свему што јесам. Недостајеш ми у сваком тренутку, у јутру без твог гласа и у ноћи без твог поздрава. Нијеси отишао, јер живиш у сваком нашем дану, у свакој причи и у срцима свих нас који те никада нећемо заборавити. Заувијек ћеш бити дио мене, тихо присутан, али неизмјерно вољен и никада заборављен. А мени остаје само једно - да те волим и да ми недостајеш док год живим.