Драги дједе,
Драшко
Твоје уморне руке су се одмориле, али трагови које си оставио у нашим душама никада неће изблиједити. Данас ти не говоримо збогом - јер људи попут тебе никада заиста не одлазе. Одлазе из нашег загрљаја, али остају у сваком савјету који си нам дао, у свакој причи коју си испричао и у свакој топлини коју си уносио у наше животе.
Твоја унучад: Драган, Алекса, Стефан, Милош, Андрија, Милица, Катарина, Маја и Анастасија

