ДРАГУТИНЕ

Шест мјесеци је прошло а мени и даље срце не прихвата да те нема. У нашој кући на Миљковици све је исто, а опет ништа није као прије. Фали твој глас, осмијех, присутност, фали она јутарња кафа на нашој тераси како би рекао ти, Цецер да буде кафа са пјеном. Тамо си највише волио да боравиш. Данас сваки кутак те куће чува успомену на тебе. Да могу само још једном да сједнем поред тебе, да ти кажем колико ми недостајеш, да те загрлим. Заувијек ћеш бити дио мог срца и живота. Почивај у миру, Анђеле мој.