ДРАГОСЛАВУ НОВАКОВИЋУ

Мој највећи страх постао је стварност. Отишао је човјек којег сам највише вољела и којем сам се највише дивила и са собом однио и дио мене. Моја највећа срећа и највећи понос што сам била твоја ћерка. Опрости ми, тата, што ти нисам могла вратити ни приближно онолико колико си ти мени дао и што ти се нисам могла одужити за сву љубав и све што си учинио за мене. Недостајаћеш ми сваког дана. Хвала ти за све што си био и што ћеш заувијек остати у мом срцу. Почивај у миру, тата. Волим те заувијек.