ДРАГОМИР РАДОЈИЧИЋ

Одлазиш стари сам, остављаш ме после пола века дугог, а тако кратког. Кад прођоше године и како даље..Био си и сапутник и друг,и отац и ђед... заједно се радовали, туговали, смејали и свађали као сав нормалан свет. Иза тебе велика празнина и туга, хоћемо ли знати без тебе даље. Желим ти пут обасјан Сунцем и мирисним цвећем,пун лепоте и милине да твоја напаћена душа почива у миру и спокоју. А обећао си да ћеш ме дочекати раширених руку (кад дође моје време) да не залутам сама и уплашена у тами. Стари мој, прођосмо много тога за ово ,,кратко време” и опет бих исто. Одлазиш и остављаш нас, твоје најмилије: Мића, Лола, Немању,Талију,,Гврља и мене да за тобом тугујемо. Како ће Немања и Талија без тебе?? Како?? Вечно у срцу и души до поновног виђења.