ДРАГОЈУ ДАДУ ШЉИВАНЧАНИНУ

Четрдесет тужних дана тече, бол у срцу нико зацијелити неће. Сломио се Дурмитор од јада, ђе нестаде твоја младост сада. Проклети нам друм одузе друга, остаде нам само вјечна туга. Академија нас у сјећању веже, у септембар без тебе идем све је теже. Дадо нам је био и снага и сила, црна га је земља од нас раставила. Горски соко бјеше, људска стијена права, нека ти је, друже, вјечна милост и слава!