ДРАГОЈУ

Јутро је и тама, цвркућу птице, туга страшна паде ми на лице. Отишао је брат а ја сате бројим и нема краја мукама мојим. Прерано брате оде са овог свијета, кад нам јавише стала је планета. Да срце твоје престаје да куца душа поче на дијелове да пуца Снажан и јак момак на гласу знао си се по свом гордом стасу Лице ти је ведро, као ведар дан оде мој брате, ти у вјечни сан. Хвала ти на годинама неизмјерне среће Џиле те твој заборавити неће. Ти спавај мирно и чекај на нас, који желе опет да ти чују глас Чувај нас са Дурмитора и прати па нам некад ти у снове сврати. Утјеху и снаге дај нам свима силом данас којима нас има .