Драгоју

Куме мој, мислио сам да ћу ти писати честитку за рођендан у којој бих пожелио да будемо један уз другог као до сад. Имали смо за живот пуно планова, а сад се све у трену струшило. А ево ти сад пишем опроштајну поруку коју никад нећеш прочитати. Као што смо причали не може све једна мајка да роди, зато смо наше другарство крунисали кумством. Мислио сам да ћу обући за твој рођендан свечану бијелу кошуљу, ти си ме Куме обукао у црну. Твоју доброту, искреност и љубав коју си ми показивао из дана у дан и увијек био уз мене, памтићу док сам жив. Зато сам те Куме и звао “Сило моја”. Заувијек ћу те носити у срцу и чувати од заборава.