40 дана туге и непребола
ДРАГОЈЕ ШЉИВАНЧАНИН
Брате мој, Четрдесет дана прође откако је један дио мог свијета заувијек утихнуо. Нисам могла ни замислити да нам се спрема овакав растанак, без поздрава без загрљаја без - видимо се сјутра. Нисмо ми научили да живимо једно без другог, ма гдје били. Али нам живот није рекао да је посљедњи пут- посљедњи. Зато ми сад недостајеш више него што ће икада моћи стати у једну читуљу, ријеч или једну сузу. Знам да ћеш да ме бодриш, пратиш и храбриш на сваком мом кораку, и да ћеш ми дати снаге за све предстојеће дане. Ја ћу чувати сваку нашу успомену као нешто највриједније што остварисмо за ово кратко вријеме твог живота. Вјерујем да ћеш бити најсрећнији Анђео у Вјечности и да ће ти Господ подарити најљепше Рајске вртове јер то и заслужујеш. До нашег поновног загрљаја, чувам те у срцу и молитвама.
Твоја сестра Наташа
