Драго Радуновић

Пролазе године, али не пролази жеља да те видим, загрлим и чујем твој глас. Толико је тренутака у којима ми недостајеш, толико тога што бих вољела да ти испричам…О својим радостима, успјесима, бригама. Вријеме пролази, живот се мијења, али у мени заувијек остаје она д‌јевојчица којој би било довољно да је тата ту, па да се ничега не плаши. 21 годину учим да живим без тебе, али ни један дан не пролази без љубави коју носим за тебе. У свему што јесам и у свему што постајем, живи дио тебе. Заувијек твоја ћерка, Драгана.