ДРАГИШЕ - ГАРА РАДУНОВИЋА

Драги мој брате, Данас се навршава 20 година откако си отишао на вјечни починак, али бол због твог одласка не јењава. Вријеме пролази, али твоја успомена остаје једнако жива, као и првог дана када си нас напустио. Боли ме свака помисао на тебе, боли ме свака рана рода мога. Боли за мојим родитељима, за браћом, сестрама, братанићем, сестрићима и даље живи у мени. Остала сам сама од породице мога оца и та празнина је све већа. То могу разумијети само они који су доживјели такав губитак и носе ту тугу у срцу сваког дана. Бол и туга су скрхани у мени, али љубав према вама никада неће престати. Никада нећу престати да вас спомињем и да вас чувам у мислима. Заувијек у мом срцу!