ДРАГИЦИ ВЕЛИМИРОВИЋ

Захвална сам судбини што си била моја баба, пуна љубави и стрпљења, достојанствена у свом претешком болу, била си моја утјеха. Памтићу те по доброти, племенитости, по томе што си увијек била уз мене. Хвала ти за сву снагу и подршку коју си ми пружала и што си ме чинила јаком и срећном особом. Испунила си ми срце љубављу према теби која ће заувијек бити ту и празнином у срцу која ће до краја живота да пати за тобом. Била си чувар мог дјетинства, а сада си заувијек мој анђео чувар. Живјет ћеш у мени кроз мене, кроз мој живот и заувјек ћеш бити поносна на мене. Тешко ће бити доћи кући и не наћи те тамо да ме сретнеш, загрлиш и пољубиш, како си само ти знала. С поносом ћу чувати успомене на тебе и твоје велико срце у коме је било мјеста за све нас. Једног дана ћемо се загрлити и никада више пустити, јер шта зна наших заједничких двадесет година шта је остатак вјечности.