ДРАГИЦЕ Владове ГОШОВИЋ

Драга мајко, вријеме пролази, а ми сваки пут кад дођемо у Кржању, Широкар као да очекујемо да нам отвориш врата и дочекаш нас са твојим топлим осмијехом, којим си нас увијек дочекивала. Али стварност је другачија, тај дочек и тај осмијех више нећемо доживјети, само ће заувијек остати урезан у нашим сјећањима. Хвала ти за сваки дан твог живота, који си несебично жртвовала за своју ужу и ширу фамилију. Живота који си несебично посветила свима нама и поред свих животних патњи, уживала у томе. Свака наша побједа била је и твоја, а сваки наш пораз подносила си теже него ми сами. Мајко, почивај код оних који су ти толико недостајали, код оних које си скоро сваки дан помињала, код оних који те поново приграбише за себе. Хвала свима који се опростише од наше Драгице на било који начин: стиском руке, ријечима утјехе, телеграмом или телефоном. Умјесто 40-то дневног помена породица ће уплатити новчани прилог црквеном одбору за одржавање гробља у Кржањи.