ДРАГАНУ РАДОЊИЋУ

2 године и безброј суза које су потекле за тобом. Један од ријетких такав си био и такав ћеш заувијек остати у мом срцу. Навикла сам да на дисплеју више не пише "ТАТА", да нема твог загрљаја, пољупца. Али не могу да прихватим да те нема. Вјерујем да ћемо се поново срести - негдје горе. Јер дугујеш ми толико тренутака, да се опет зовеш мојим татом.